С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
СНИВА
Топла земља по узглављу закривљена моја мајка милује сунашце свето лице светице!
Златници на очи рајске птице покривена жељом за рођењем призива жамор.
ГЛАСИЋ
И вечерас мори ме иста ноћна мора, у мору свих снова увек ме она прогута. " Пружи руку да играмо мору " каже да делујем уморно, неће да ме приморава. Увек ме насамари али ваљда то тако мора.
176