С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЛЕТЊА НОЋ
Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи? Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? – И сад се дижеш... у твојој коси Горе корали, сија се бисерје; Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве И груди мирисаве Росне и меке К ' о лабудово паперје... Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје: Јер ја љубим Под твојим окриљем благим. Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт, ноћи чаробна. – Ах, скоро ће зора доћи Већ дишу јутарњи лахори И ја нећу моћи Поцрпсти богатство сласти Којим су препуњене Усне и груди њене.
Антологија новије српске лирике- Богдан Поповић
17