Књижевна студија
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Књижевна студија
Пише: проф. др Слађана Миленковић
ДИОНИЗИЈСКО И АПОЛОНИЈСКО У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Борба форме и суштине Бранка Миљковића
У савременој српској поезији која обухвата период прошлог и овог века један од најзначајнијих, најутицајнијих на потоње генерације песника и свакако један од најмодернијих је Бранко Миљковић. Његова поезија је сукоб старог и новог, дионизијског и аполонијског. Он се у савременој српској поезији јавио збирком песама Узалуд је будим( 1957) и повео је новим, оригиналним стазама. Песничку књигу Смрћу против смрти( 1959) објавио је са младим црногорским песником Бранимиром Шћепановићем( Шћепановић се 1966. утопио у Охридском језеру). Године 1960. из штампе су изашле две књиге – Порекло наде и Ватра и ништа. Исте године је разочаран напустио Београд и отишао у Загреб с намером да тамо живи. Наредне 1961. године објавио је избор песама Крв која светли а затим се, у тренуцима разочарања, одрекао свих књига које је објавио.
Песник раскошних визија, Бранко Миљковић је сматрао да поезија настаје из „ ватре ума“ и певајући о
162