С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
снопови што у свако доба дана под другим углом по земљи падају и издужују или скраћују сијенку што се простире лијено и с тамом ноћи се најпослије стапа. Каткад и за облак неугасла луч замакне па је дуго нема да се отуда помоли.
Константинова каријера је животопис војника и путника, једног у низу редова живота, ослободиоца народа, а роба свог конзервативизма и германофилства, команданта који удвостручи просторе гдје се до данас без икаквих бојазни вијори грчка застава. Неспутан кад је слободарска свијест пробуђена, ненагодан кад треба да се у размирице виших сила уплете. Избјеглица сељена трипут, потом још једном, када ковчег из Италије доплови до Атике попут трошне ствари пронађене на прашњавом тавану коју враћамо власнику не толико одушевљеном и узбуђеном поводом ње али ипак сентиментално везаном и донекле обрадованом што му се враћа оно што му припада. Краљево тијело је пренесено у Атину гдје дан-данас почива крај супруге и сина Александра, младог монарха који од уједа датог на зло подлеже и својом смрћу продужи очево лутање, вративши га кући и предавши му круну које се овај два пута у животу одрекао. Атина је Константина као бебу примила у наручје, касније га је истим рукама положила на своје унижено срце. Кајзеровом зету, поријеклом из Данске, Грчка је топла бешика била, са њим у тријумфу и кризама трајала, и хладна гробница у сумрак му постала...
Чак ни мраморни кип што краси пријашњи римски Игњатијев пут задуго не спозна мир јер су га у три наврата селили. Овдје гдје се зауставио, мјестимично пробијени сунчевим златним конопима које покрети вјетра пропусте помичући лишће с дрвета, ту су послагани дебели слојеви хладовине око зараслих рушевина негдашњих солунских бедема. Потуцао се споменик попут прогнаника, са мраморним пиједесталом умјесто трона, без коначног одредишта, док се напокон није зауставио испод крошања
160