С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
НЕЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ
Ана, Ана са негодовањем изнад усне усиљено распоређује смех. Можда се прошло подало будућем не верујући у прејаку реч. Ана, Ана са меким н, не осећаш ли се искоришћено? Потреба да те воле не може бити оправдање. Такве као ти не стасавају за револуције. Зато, зато помињем јед. Рекла бих, жена новога доба хода брзо, користи заштиту од експресије. И могла бих се заклети, исте су само предрасуде Опиреш се, опиреш општеприхваћеној слици на којој гладна пробадаш јастуче таме. Ана, Ана са мршавим шансама стоји и тражи смисао. Чека да воз протутњи. И баца ледна мастила на дно равнодушне осаме.
Јулијана Балабан
75