С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ОЧЕ
Тако је тешко јер те нема више, душа ми плаче, срце слабо бије, од силних се суза очи заледише, убише те злотвори усред Метохије.
Ако Бог допусти из раја се јави, дођи ми у снове, дај ми неки савет, поштење се твоје међ` анђеле слави а твоје су речи мени свети завет.
Тако је лепо кад се тебе сетим, кад ми у сан дође твоје строго лице, само тада схватим, нећу да се светим, Свети Георгије казниће убице.
Анђели су сада твоја породица, поносан на тебе целим бићем дишем, кад се сетим твога поштенога лица ОЧЕ, великим словима име ти пишем.
Милован Илић
70