Поезија наших дана
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поезија наших дана
СТУДЕНА СВЕТЛОСТ
Неком улицом, у касној ноћи, сањивом, хладном, промрзлом од студи, пролазим крај кућа, прозора светлих, иза којих спавају спокојни људи.
Гледам у жуту трептаву светлост, од заборављене свеће плашљиво тиња, сетну додирујем полутаму, мирисом ме мами кô презрела дуња.
Са танким велом туге трепери, њише се, ломи и преда мном пада, од тог златног снопа жалости, самоће, обасјане руке дрхте, кô од јада.
Затворен прозор, ал ' од благог ветра, задрхти често, кô да се боји. задрхти светлост, даљине празне, улице тамне и снови моји.
Јелена Цветковић
69