С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Зашто се данас такве књиге пишу, који је њихов циљ, ко их и из каквих побуда ставља у први план српске књижевне сцене, посебна је тема која заслужује мало више простора од једне реченице.
Али, од велике је важности то што ће тај исти читалац сутра, у разговору са својим пријатељем, уз кафицу, немарно и успутно рећи отприлике овако: „ Јесу наши данашњи писци лоши, али, добро, шта да се ради. Какви су да су, наши су, ми немамо бољих“.
„ Ми немамо бољих“, речи су које ће се попут најстрашније увреде зарити у срце свих младих писца који вапе да бар неко прочита њихова дела. Они за тиме вапе, не из жеље за самопромоцијом и експонирањем, не из жеље за наградама и славом, не од силе и беса и досаде, већ из жеље да сваком читаоцу који каже „ Ми немамо боље“, ставе до знања то није истина, да је то срамна лаж и да је, у неку руку, несвесно изговорена дискриминација. Такви млади писци, који знају шта пишу, који имају шта да кажу, који би без страха од некаквих имена и квазивеличина своје дело са поносом представили читалачкој јавности, радујући се тријумфу над шундом и трећеразредном књижевношћу, такви писци се строго држе по страни. Њима се улазак на њижевну сцену не допушта даље од којекаквих зборника радова, које, је л ', баш свако чита, и који уопште нису намењени финансијском експлоатисању. Квалитетни писци који су путем конкурса дошли до своје прве књиге, веома су ретки, али је ипак велико охрабрење што постоје. О њима, као и о онима који су сами објављивали своје књиге, о њиховом делу и искуствима ће бити речи у неком од наредних бројева.
А за све оне који имају шта да кажу, а за то немају могућности, књижевни часописи који акценат стављају на сарадњу са младима су од суштинске важности, јер младим и квалитетним писцима пружају шансу да своја дела
67