С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
изглед споменика усагласио са оригиналом. Међутим, убрзо послије тога Замјеник се на телевизији појављује са обје руке. Избузумљен због брзоплете одлуке, Секретар тражи да Вајар врати одсјечену руку на споменик, али Вајар и Активиста утврђују да је бронзана рука украдена из гробља, јер и сахрањена бронза има своју цијену. Сада, већ потпуно изгубљен, Секретар захтијева да Вајар излије нову руку, али одани политички умјетник први пут одбија послушност незајажљивом господару, бранећи се да би поновни рад на завршеном умјетничком дјелу угрозио његов стваралачки интегритет.
Схвативши да битку за виши положај у власти неће моћи добити, Секретар се окреће спречавању ширења гласина о његовом промашају са огромном статуом. За укоп бронзане громаде, поред Активисте и Вајара, ангажује јединицу Цивилне заштите, предузеће Градско зеленило и раднике Завода за глухонијеме, јер само они не могу одати тајну. Необичан укоп обавијен ноћном тамом и изведен у најстрожој конспирацији писцу такође служи за исмијавање ћуди и карактера оних који, на разним мјестима у хијерархији власти, доносе непромишљене одлуке и троше велике суме народног новца.
Бронзана громада као симбол безумља на крају романа јесте сахрањена, али прича о времену апсолутне власти појединаца наставља да живи. Уз то, она много више него о Вођи казује о онима који послушност, додворавање и понижавање прихватају као нормалан пут освајања одређених позиција у друштву.
Увјерени смо да је роман Громада и написан са намјером да упозори куда води безусловно покоравање вољи једне личности и до које мјере сежу људске изопачености у борби за преимућства која пружа власт.
62