Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 52

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ
Устај мали Жарко Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да му дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Не да Жарко млека, Треба за себека!
Из „ Антологије српске поезије за децу предзмајевског периода“ – Зорана Опачић
ВИДА И ЗЛАТАН САН
Заспала је мала Вида Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају. Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала
Из „ Антологије српске поезије за децу предзмајевског периода“ – Зорана Опачић
52