С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Животу српскоме и српскоме спасу Који је због њих пропати силно Кô библијски Јов према божјем гласу Искуша себе дуго и обилно
Мучили су нас , убијали наду Ломили веру у наше постање Издржали смо страшну канонаду И вером у Бога дали им на знање
Да је овај народ умирати свико Задојен правдом и вером у себе Воли корене из којих је нико
Пред судбином својом не кука , не зебе Свестан да му силници баш ништа не могу Уверен у љубав и српску слогу
Уверен у љубав и српску слогу И вечно постање српскога имена Уз веру коју поклањамо Богу Наша судбина је јака и стамена
Не може вечно да живи неправда И овај чвор ће разрешен бити Српско ће име обасјати правда Неће га покров моћних вечно крити
Под плаштом злочина и геноцида Које му приписа нечасна хорда Та светска багра , васељенска гњида
Која своју душу Луциферу прода Зато очекујем нова пролећа Радовала би ме српска срећа
140