С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Бог ми је сведок у овоме часу Да нам живот кроји светска камарила Злочинци знани и на светском гласу Заточници зла, неправде и дрила
Измишљају ствари: Рачак и Маркале Кажњавају охоло, строго, без милости Даривају патњу, гласе невеселе Отимају детињству осмехе радости
Краду нам време, у таму нас шаљу Без права на истину и мишљење своје Прорачуне праве за будућност даљу
Да Србина снизе злобе нове кроје Зато врло радо, а морам и могу Окренућу се народу и Богу
Окренућу се народу и Богу Да молим небеску и земаљску правду Призивам веру, верујем у слогу И српску истину и српску наду
Молићу Вишњег да им на пут стане Да забораве прошлост што им не да мира И поразе старе још неоплакане Чија судбина у срце их дира
Да се сете кад су се повлачили срамно После злодела која починише И схвате да је историја давно
Учинила нешто што не чини више Да оставе места смеху, не ужасу Животу српскоме и српскоме спасу
139