С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
цијин лик, већ и оне које су ту да дочарају целокупну атмосферу у Италији тог доба. Приметно је да физичких описа готово и да нема, те да је само на почетку у једном пасусу описана изузетна лепота Лукреције Борџије, а да је то надомештено бројним портретима који су уметнути у дело. Овај поступак могао би се тумачити као пишчева жеља да се не бави описивањем ликова који су већ увелико познати историји, те да је хтео да се бави њиховим карактером и психолошким профилима. Фреквентност дијалога варира и највише их има у моментима Лукрецијине комуникације са мужевима.
Из свега наведеног можемо закључити да је Фо својим интересантним стилом читаоцима приказао Лукрецију Борџију, која има и позитивну страну, воли живот, виспрена је и спремна на све зарад оних до којих јој је стало. На граници историје, новине и књижевног дела овај роман је штиво које интригира и мами на читање, те као такво завређује пажњу. 133