С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ће, да би спасила првог мужа од смрти, пристати да се изјасни као да брак није конзумиран, док ће за другог учинити све да га спаси од погубљења, али ће Чезарова суровост победити. Трећи брак, такође је био плод жеље оца и брата, али је и у њему Лукреција постала жена која воли и која је вољена. Све време писац је приказује као жену која не чини грешке само кад је вољена. Чим осети недостатак пажње и љубави, она је потражи у ономе ко је спреман да јој је пружи и ко са њом дели најчешће љубав према уметности. Такође, у овој књизи Лукерција је приказана и као изузетно вешта у вођењу послова, толико да јој је свекар Ерколе д`Есте до краја живота слепо веровао и као таквој јој поверио важне одлуке, које нису карактеристичне за жену тог доба.
Што се тиче осталих ликова, који су историјске личности, дати су у функцији што вернијег приказа Лукрецијиног лика, али тако да ни њихове индивидуе нису занемарене. Другим речима, сваки лик приказан је кроз поступке, који осликавају његову најдоминантнију особину. Међутим, из овога треба изоставити Родрига и Чезара Борџију, којима се Фо бавио детаљније.
Оно по чему је ово дело интересантно јесу његова структура и стил. Роман је подељен на увод и два дела, а сваки од њих на мање делове означене насловима, који су дати у форми или врцавих интригантних синтагми или таквих реченица. То за циљ има да заинтригира читаоце и проба да их наведе да наслуте о чему ће бити речи. У оквиру датих делова писац даје коментаре, који понекад имају духовит тон, а понекад се позивају на дати историјски израз, те добију и елементе дигресије. Због уплива реченица, које подсећају на разговорни стил, читалац стиче утисак да писац са њим разговара и дели неке своје недоумице и премишљања у вези са темом. Такође, дело је тако структурисано да се чини да је Фо са историјске мапе из времена Борџија „ извлачио“ оне које су неопходне не само за Лукре-
132