Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Seite 12

Пригодна песма
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т

Пригодна песма

БАДЊЕ ВЕЧЕ
Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће? У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће.
Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.
У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно.
Вечери света, дођи! Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више— Сви моји мили заспали су давно.
1904. Алекса Шантић 12