www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Сунцу у част
МИХОЉСКА СВИЛА
Сунце би да сине и процвета
у кратком даху Михољског лета.
Док разнеженим небом корача,
простире свилу попут ткача.
И, заиста, те свиле има
у трави, у ветру, у небесима.
Белом голубу крила саплела,
и од тога остала бела.
У песму се птица уткала,
па им песма светла постала.
Нису залудне ни приче биле
да је месечина баш од те свиле.
Јер, зрикавци, још склони бдењу,
уткали је у ноћ јесењу.
Утопљава нас Михољска свила,
брани од туге и од сивила.
Тодор Бјелкић
────────────────────
Чували су ме као мало воде на длану,
а онда ме у тој води удавили.
Зорица Тасић
6