www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Ал' спој тих супротности
Замах даје обома
Да узме се тренутак
Неповратан у пролазности злости,
Да испије страст се неисцрпна, лакома
Што до чудног доводи склада
Супротности што се траже
Ко зна чим вођене.
Ал' извесно је једно,
Он мора баш до те жене
Јер непојмљивом игром неком
у њему неутолно све жуди
за њом и близом и далеком.
Извор немира, она вуче га
Од речи прве, замке
Што живот поставио је
Да о њу саплете се
Пометњом страсти морен,
Иако све безазлено беше у
Причи тој, тек свих збивања страсних,
Реч прави и једини је корен.
59