www . knjizevnicasopis . com / broj-34
Љубавна прича | Ђуро Шефер Сремац
РОМЕОВСКА ЉУБАВ
( Пољубац цвета зевалице )
Смеђокоси младић срећно је носио на неразвијеним плећима заљубљеничких седамнаест пролећа . Мислио је занесено да ће сваког израњања руменог диска безбрижно полетати у загрљај небеским плавинама , толико осећаше неку силну , дотле њему непознату снагу што будила се из неистражених дубина устрепталог бића .
Није ни чудно – Она беше извор његових ненаданих треперења . Она разбуктавала , у сенци процвале зове , дотле непробуђену енергију младости . Имала је искричаве зенице боје зрелих кестенова ! Трешњолике усне њене вајаху најскладнију мелодију коју је невини младић икада дотле слушао и за коју је раније начуо да је могућа само у нестварном свету . Можда тамо негде иза тајанстава дуге јер у бајке никада веровао није .
Не беше му битно што је још одвећ млада ; тек је пупело њено невино , најневиније четрнаесто пролеће . Не жељаше већ у корену спутавати раст нејаке биљчице коју први пут осунчаваше ново , њено унутарње сунце . Из дана у дан постајаше све свеснији како лагано тоне , драговољно , без опирања , у вртлог без дна , без повратка . И беше као опчињен ...
Кажу : тако се рађа Љубав . Њено величанство , царица звана Љубав која уз помоћ невидљивих нити сунчане харфе чврсто управља одрвенелим покретима удова у присуству његове мале успијуше . Као замађијане , руке извршавају наредбу најдражих му мисли : додирнути те топле нежне прстиће и надати се да ће они прихватити , без неповерења , са трунком загонетног стида , његов знатижељни додир . Хоће ли , потом , он постати само заљубљеник у саму успомену на доживљени испреплетени загрљај прстију – о томе марио није ; чак беше му драго непознато ново осећање које ће од
33