www.knjizevnicasopis.com/broj-34
НОСТАЛГИЈА
Дугачко поље мртво је и пусто,
Диже се мирис осушене траве.
Губе се мисли у мутној даљини –
Клонуо сањам за безбојне јаве.
Из њива мукла запара избија,
Одасвуд бије врућа, силна чама –
На усијаном небу сунце пламса –
Пред очима ми од свјетлости тама.
Нејасан умор прожима ме свега,
И грозничаво тијело дрхти вруће,
У души ми је носталгија болна –
Нејасно, мртво и страсно, чезнуће…
А тиња живот… Запара: све трепће…
У свијести мојој плине топла тама;
И све док тоне у бесвијест од жара
Бије одасвуд мукла, врућа чама.
(1907)
20