Број 34 - Суштина поетике | Page 16

www.knjizevnicasopis.com/broj-34 LENTO DOLOROSO На мртву, плачну небу свуда тама; Нејасно, мукло. Звуци мртви тавни У души шуме ко спомени давни – Тешка се болна, мразна влачи чама. И вјечно сипе ситне капи кише… На мокру земљу мразна чама пада Нејасно, мукло. Магла пуна јада У души тужној; све гине све тише. Тад мрачно, тајно, из тамне даљине, Пригушен јецај и вјечна сипа кише Чује се – мукли тутањ мине – И ништа друго не чује се више! Нијемо слушам како живот гине, Док болна душа чами, мре: све тише… (1905) 16