www.knjizevnicasopis.com/broj-34
њиховог друштваЗора (1863-1914). Одржавао је везе са Београдом из
кога је добијао материјалну помоћ и стипендију. Сарађивао је са
књижевником Велимиром Рајићем (1879-1915), тада службеником
Министарства просвете и са интелектуалном елитом Београда, као и
Загреба, Мостара, Сарајева, Беча, Минхена, Рима и свих градова у
којима је боравио. Знао је грчки, италијански, а писао своја дела на
енглеском и немачком језику, преводио с тих језика и писао
критичке радове о значајним ствараоцима. Филозофска дела која је
преводио имала су суштински утицај на његову поезију, а предмет
песникове лирике је човек, његова душа неразмрсива и загонетна.
Први светски рат је провео у Лондону. После рата je (19201921) сарађивао у недељнику The New Age а затим је са групом
сарадника основао The New Britain(1933) и New Europe (1934) у
којима је писао осврте на светска збивања. Потписивао се
псеудонимомM.M.Cosmoi.
Димитрије Митриновић је једна од најпротивречнијих и
најоригиналнијих личности у српској књижевности с почетка XX века
и ниједан покушај обухватнијег сагледавања модерне српске и
југословенске књижевности, утврђивања стварних почетака
књижевне авангарде на нашем тлу незамислив је без имена овог
ствараоца: песника, филозофа, критичара, есејисте, визионара,
покретача, творца васељенске утопије о јединству свих народа.
Живео је у Немачкој, и Великој Британији где је 1954. основана
фондација Нова Атлантида за ширење његових ујединитељских
идеја.
Овај изузетни стваралац је био уверени апостол вере у моћ и
право усправљеног човека. Себе је објашњавао библијским
параболама: Буктиња гори, ватра је упаљена. Ја сам онај који
сеје, али не диже жетву.
Умро је 28. августа 1953. године у малој радној соби
дворишне зграде велике куће Норфолк Лоџ, на Ричмонд Хилу.
Сахрањен је на лондонском гробљу Хејгејт.
15