Дисоцијативни поремећаји обухватају и: сомнабулизам, психогене амнезије, психогене фуге (бекства) и деперсонализацију.
Психогена амнезија се најчешће јавља код људи који западну у фугу. Особа је лишена највећег дела аутобиографског сећања док су семантичко и процедурално знање сачувани. По правилу јој претходи стрес (свађа, губитак вољене особе) па се може тумачити и као бег од стресне ситуације. Ипак, постоји спор да ли пацијенти заиста заборављају своју прошлост и идентитет или одбијају да те информације саопште другима.
Деперсонализација је случај у коме особа привремено избуги осећање да реално постоји. Појединац себе доживљава као механички објект, као да је у сну или себе види ван свог тела.