ДИСОЦИЈАТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈИ
Сврставају се у хистеричне неуротске поремећаје код којих доминирају психички, а не телесни симптоми. Обухвата стања код којих долази до изненадне и привремене промене свести, идентитета и моторике.
Вишеструка (мултипла) личност припада овој категорији и веома је редак поремећај. Ове особе испољавају карактер две или више личности које у различито време доминирају њиховима понашањем, а често су потпуно различитих склоности и понашања. Грешка је изједначити шизофренију са вишеструком личношћу.
У случају вишеструке личности, опажа се постојање две рационалне, кохерентне индивидуе у истој особи и расцеп се односи на постојећу подељеност на ове две. Код шизофреније, расцеп подразумева баријеру између појединца и спољног света. Користи се и за означавање недостатка складности између мисли и осећања. Психотичар живи у својој верзији реалности услед чега се понаша на начин који изгледа бизаран у односу на спољне стандарде. У случају вишеструких личности, утврђено је да су особе у детињству биле жртве сексуалног или физичког насиља. Овакве реакције се могу тумачити као научене реакције избегавања где симптом (нова личност) помаже особи да се склони и избегне опасност. Неки психоаналитичари у дисоцијативним поремећајима виде деловање масивне репресије (потискивања) која дозвољава особи да избрише успомену на неприхватљиве мисли и осећања од остатка личности. Терапеути на различите суптилне начине сугеришу пацијентима да болују од овог поремећаја који то касније прихватају и усклађују своје понашање са сугерисаном дијагнозом.