исувише високо и обузети сопственим осећањем несигурности) нити може на неког да се ослони. Његова самоћа је потпуна.
-Можда је шум јабланова тако злослутан управо зато што у њима лирски субјект ослушкује и препознаје одјек сопствене душе. Можда се стање неизвесности, стрепње и самоће приближило оној опасној тачки неподношљивости иза које се његова воља може отети и учинити нешто непредвидљиво. Можда покушава да проникне у тајне сопствене подсвести, подједнако недокучиве као и тајне света који га окружује…
-На крају се поставља питање чега или кога се заправо плаши лирски субјект у тој посебној, тамној ноћи? Можда себе?
-Извори:https://sr.wikipedia.org
https://knjigoljupci.com
Радио:Огњен Стојисављевић Р32