-Уводећи нас у песму својим питањем на које не очекује, већ сам наслућује одговор, он сугестивно наглашава основно осећање – стрепњу.
-У средишту песме је мотив јабланова (симбол гордости, снаге, усамљености), а њихов шум је доминантна сензација. Они шуме страсно и чудно, несвакидашње.
-Мотив јабланова, шум њиховог лишћа, жути месец, хуми (брегови) у даљини и мирна вода, у нашој имагинацији стварају слику ноћи. Из тога бисмо могли извести закључак да је ово дескриптивна песма. Она то и јесте, на први поглед, док не проникнемо у значење ове песничке слике у целини. Када откријемо оне унутрашње, скривене слојеве који се крију иза речи закључићемо да је реч о рефлексивној (мисаоној) поезији.
-oн се осећа као последњи човек на свету. Нема с ким да подели свој страх (јер јабланови су, ма колико слични њему исувише високо и обузети сопственим осећањем несигурности) нити може на неког да се ослони. Његова самоћа је потпуна