Кад смо изашле на терен, владала је нека паника јер се играло за прво место које су сви желели да освоје, а победник може бити само један. Одједном, на терену је завладала тишина. Више није било важно ко боље игра и ко је више талентован, него је било важно да се игра смирено и да се игра колективно, јер само ако си фокусиран на оно што радиш, једино тако можеш и да победиш.
На полувремену Ада је водила 2:0, а њихов голман је почео добро да брани кад је видео колико је играчицама стало до првог места. На тој утакмици је било и повреда које смо и очекивале, али смо се плашиле да се нама нешто не деси јер не би имао ко да нас замени. Онда смо ми узеле предност и нисмо је испуштале до самог краја. Са трибина су нас бодрили ученици и наставник из Сремске Митровице, којима смо захвални што су били уз нас. Наравно, ту су били и дечаци из школе „ Душан Јерковић“ који су навијали за своје Румљанке.
Када смо завршиле утакмицу и виделе да смо освојиле прво место обузела нас је нека чудна срећа и сузе радоснице које нико није могао да сакрије, па чак ни наставник.
Најбољи тим у Србији чиниле су следеће играчице: Нина Змијањац, Нађа Фошњарић, Теодора Митев, Дуња Табак, Јелена Шкондрић, Ана Констатиновић, Ана Радовић, Сара Милинковић, Драгана Опачић и Јована Мушицки и, наравно, наставник Драган Ника.
Највећу подршку нам је пружала наставница Јасна Петровић која није могла да буде уз нас.
Када смо стигли у Руму дочекали су нас наши родитељи који су били јако поносни. Тако да смо ми и ученици других школа донели Руми тренутак славе.
И да не заборавим, захвалне смо нашим тренерима Драгану Видовићу и Анђелку Грковићу на свему што су нас научили.
Рума је била град са највише освојених медаља и са највише представника. Рума је из сваког спорта узела медаљу, једино се дечак који је играо стони тенис вратио без одличја.
Нађа Фошњарић 8 / 1
ЂАЧКО СРЦЕ Страна 5