Интервју са помоћником директора водиле су Кристина Остојић и Дејана Лакетић.
Фотографисала је Миња Томашевић.
Шта Вас је инспирисало да почнете да радите као наставник?
-Инспирисала ме је моја бака. Она је била учитељица и стално ми је причала приче из њене
учионице.
Колико дуго радите у школи као наставница?
-Радим већ 12 година.
Да ли сте задовољни својим радом и да ли сте самокритични?
-Човек никад не би требало да буде сасвим задовољан јер увек може боље.
Поште сте извели толико генерација, какав утисак имате о деци и њиховом раду на часу?
-Деца су увек иста. Једно су када су сами, а друго кад су у групи. Имају заједничке интересе
групе која има свој смер.
Да ли сте понекад хтели да одустанете од посла?
-Наравно. Можда чак неколико пута. Посао наставника није лак. Треба ученику да пренесемо
знање и трудимо се, али често наилазимо на блокаде.
Посао директора и посао наставника није ни сличан. Шта мислите да је боље?
-Наравно, бити помоћник директора је теже, али је увек лепше бити наставник.
Колико дуго радите посао помоћника директора?
-Две године.
Како успете све да постигнете?
-Ја имам само два одељења за разлику од других
наставница српског језика. Трудим се све да стигнем.
Понекад сам цео дан у школи.
Ако постанете директор, каква је ваша замисао
школе?
-Па, надам се да нећу јер је то веома тежак посао, али
школу бих хтела да осавременим.
Страна 2
ЂАЧКО СРЦЕ