Моја домовина
Не знам за друге, али ја живим у најлепшој земљи на свету. Такође, знам да другу домовину немам. Када бих је имао, мислим да је не бих волео као што сада волим ову малу, на карти света једва видљиву, Србију.
Мислим да свако воли домовину на себи особен начин, без обзира на то какво је уређење државе или политичког система. Знамо да можда и није најбоља за живот, али где год да одемо, једва чекамо да се поново вратимо њеним лепотама.
Домовину волим због људи и предела са којима се срећем сваки дан или када одем у госте, па упознам и нове лепоте своје домовине. На северу се простиру прелепе равнице на којима се налазе њиве пшенице, сунцокрета и кукуруза. Када се крене према југу, прелепа брда, планине, шуме и ливаде чине моју Србију правом лепотицом. Гостопримљивост и срдачност људи се може наћи само овде на овим просторима, где једва чекамо славе, па да се сви окупимо и на традиционалан начин славимо уз песму и игру.
Моји рођаци који живе и раде у Холандији, када дођу овде за Божић или славу, кажу да нигде нема оваквог дружења и топлине. Тамо где раде и живе бољи су услови за живот, али су људи отуђени и хладни, не интересује их туђа мука и бол. Овде су сви спремни да помогну када је наком помоћ потребна, као на пример, када су биле велике поплаве у Обреновцу, цела Србија се ујединила да помогне људима у невољи.
Моја домовина има богату историју, а многи наши преци су дали своје животе да би сачували ову мрву земље од већих земаља и похлапног народа који живи у њима. Ти народи јесу велики, али немају историју коју моја мала домовина има.
Можда јесте пуна превирања и хаотичног начина живота( неки људи су без посла и могућности да боље живе), јесте да је све више празних села, а пуних градова. Ипак, то је моја домовина. Познаје се по ракији шљивовици, по гибаници, кајмаку и сиру, по сармама, по фолклору, а највише по бојама наших спортиста који свим срцем бране своју домовину.
Моја домовина је тако мала у свету, а ипак тако велика да се ми, који живимо у њој, поносимо што јој припадамо.
Сва деца света – моји другови
Коло другарства Све деце света, Нека се игра За празник детета.
У колу се љубав кује, Гради се и братство, у колу се срећа смеши, кује се другарство.
Сва деца света Другови ће бити, И црнци и белци Коло другарства ће свити.
У другарству Сва су деца иста, Њих триста И хиљаду триста.
Сва деца света Моји су другари, И зато нека се Дан другарства слави.
Нека се слави другарство наше, због среће наше, Због среће ваше.
Исидора Белотић
Владимир Тркуља, 6 / 4
Страна 8
Ђачко срце