Сликарство
Ко је жена са новчанице од 200 динара?
Представљмо вам Надежду Петровић
Надежда Петровић је најзначајнији српски сликар с почетка века. Иако је тематски остала верна националном, стилски се потпуно окренула савременим токовима европске уметности. У односу на остале наше уметнике ишла је знатно испред свог времена- сигурно да је и то један од разлога што од својих савременика није била добро схваћена, а у једној традиционално патријархалној српској средини.
Живот Надежде Петровић
Надежда је била у стању да све прикаже бојама: широким гестуалним потезом четке; јаким бојама и изузетно јасним и звонким колористичким односима светлих и тамних партија, без међутонова; густим пастуозним намазима, некада скоро рељефастим; са бојеним акцентима на лицима, ношњи, крошњама и стаблима дрвећа, на узбурканом небу.
“ Уметност је помогла религију давањем божанствима органску форму, предајући јој најлепше производе ума човечијег.“
Рођена у Чачку 1873. год, умрла у Ваљеву 1915. Од 1884. год. са породицом пресељава се у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. год. Следеће, 1892. год., полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896 / 97. год. похађа школу код Кирила Кутлика. Од 1898. год. почиње школовање у Минхену у атељеу словенца Антона Ажбеа. Већ 1900. год. имала прву самосталну изложбу у Београду. 1901. год. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Од 1904. год. ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније( Сићево, Пирот 1905. год.). До 1912. год. излаже на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. год. излаже у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду 1912. год. отвара сликарску школу и учествује на четвртој југословенској изложби. У првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. год. Умрла је у Ваљеву, од тифуса, где је била на дужности добровољне болничарке.
Сликарство
Проучаваоци њеног дела, а пре свих др Катарина Амброзић, која је и писац монографије о Надежди Петровић, поделили су њено стваралаштво у 4 периода и то: минхенски период( 1898-1903), србијански период( 1903-1910), париски период( 1910-1912) и растни период( 1912-1915). Стилски Надеждино сликарство углавном припада експресионизму, мада се у појединим периодима на њеним сликама могу препознати и друга стилска опредељења као што су импресионизам, симболизам и фовизам.
Баварац са шеширом, 1901. Косовски божури и Грачаница, 1913.
Октобар 1 / 2016
Страна 7