Časopis za humor i satiru "Šipak" | Page 18

Кол’ ко те знам, у последње две деценије слик’ о си се само онда кад те комшија у’ ватио апаратом голишавог, на гувну, па тужио суду што се без гаћа купаш под орајом, у дрвеној каци, у пô бела дана!? – Па, шта ондак − моја авлија, мој орај, ја се брчкам ди ја’ оћу! А и мор’ о сам, била тешка оморина, прикане. Нису ништа бољи ни ови данашњи голишавци што се кезиду к’ о луд на брашно, са тих папирчина по тарабама. Они ћеду да се боље обуку тек кад и’ народ изабере. Кад могу ти голаћи да се сликаду, могу и ја.
– А је л’ ти ово иста она партија или странка, враг би је знао, из чудног сна? – Него шта? Што у сну видим, то на дану у дело претварам. Тако данаске радиду у свакој странки. Партија ми се зове ННКО. – Чудна нека скраћеница, пријатељу! Као на некаквом кинескојапанском!? Још кад би ми на наш лепи српски то превео.
– Данас су ти у моди скраћенице: ПРДОС- то ти је Партија родољуба дрчне осиромашене Страдије, ЛЕЛЕМУДОС – лезилебовићи и мудријаши опљачкане Србадије, па онда МАСЕРИ – мућкарошка асоцијација сербског економског развоја интелектуалаца... − Скрати, црни Панто, нећеш до мрака полепити плакате са твојом сликом од по метра. А што све тако неки прастари називи!? − Рекох ли ти да сам им’ о као некак’ о сањалачко предсказање, канда ми се јавио глас са онога света да се морамо позивати на нашу јуначку традицију...
− Добро, добро, немој ми још и Еру с онога света призивати, то ми је већ познато од вајкада. Него – име!? Гукни већ једном ту твоју одгонетку! – А то! Добро слушај кад диваним: странка ми се зове, побро мој – „ Нећу Ни Како’ Оћу!― Па ти види! Баш ми нешто лежи инат! Реко’ ли ти ја да ту има лепе перспективе. – Шта рече, будибог с нама! „ Нећу ни како оћу ―! Е, баш ти здраво лепо звучи! Све онако поштено паорски!
Насмејах се од срца и душе. Прекрстих и испратих новопеченог страначког кандидата погледом. И оде мој Пантелија кроз дрворед, крај друма, да закити озеленела стабла орајā великарним фотографијама своје значајне политичке личности, која му се на сан дала. Право приказање, ни да је у боб врач’ о! Странка ће му сигурно победити. Ко доживи, приповедаће – унуцима!
Ђура Шефер Сремац 18