Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.89 | Page 3

Кајмак је на врху.
Зато га не могу скидати они са дна.
Јово Николић
А Ф О Р И З МИ ЛИСИЦА И ГАВРАН ОДА ПОХВАЛИ
Понекад награде
не треба давати
ауторима,
већ онима који су
прочитали њихова
дела. Већ дуго времена лисица ништа да изеде.
По селима набавили некакве опасне џукеле
које јој се не дају примаћ' кокошкама, а
шуму посекли концесионари па се ништа не
може наћ'. Похвало моја увијек ме прати
*
Најтеже је било
првом писцу: није
имао од кога да
преписује.
*
Немојте читати
лоше текстове –
чувајте вид.
*
Кад би људи
давали толико
пара за културу
колико за цркву,
она би давно
васкрсла.
Тако ти она скоро да се онесвијести од
глади, леже у хлад великога цера. А то
бијаше на дан избора. Таман почела да
сањари о печеноме зецу, или макар пилету,
кад на грану тачно изнад ње слеће гавран.
Она га погледа једним оком и процијени да
га никако не може уловит'. Онда примијети
да он држаше нешто у канџама.
„Шта то имаш у десној канџи, гаро?―
„Личну карту, пријо―.
Не дај да чекам или да патим,
Мени си увијек најдража била
Јер само тебе могу да схватим.
Нити ми доноси радост и срећу,
„Откуд теби лична карта кад је ја немам?!― Уз тебе похвало ја сам најјачи
„Ја отишао у мјесни одбор наше партије и
дали ми―. Зато те никоме поклонит нећу.
Гавран диже десну канџу да се закуне да
није.
(превод с
украјинског:
Јарослав
Комбиљ)
Похвало драга, похвало мила
Све друго мени баш ништа не значи
Уметност – то је
кад гледаш петла,
а сликаш пауна.
Ихор Сичовик
И успут помози пронаћи жену.
„Па, моја, пријо, чија друго!? Кренуо сам на
гласање―. „Не вјерујем ти! Лопове!―
Ако не можеш да
пишеш боље, боље
немој да пишеш.
Кад сам усамљен вријеме ми скрати
„Чија је, гароња?―
*
*
На сваком путу, у сваком трену,
„Живота ми...―, уто му она карта исклизну и
паде лисици право на стомак.
Она је брже боље зграби и јурну ка
најближеме бирачкоме мјесту.
Пошто је гласање било тајно нико не зна
који је број заокружила, али причају да су је
данима виђали како носи понешто у кесама,
а стомак јој као да је трудна.
Драган Вугделић
Буди ми вјерна до саме смрти
Ја ћу ти остати одани роб,
Нека се живот што дуже врти,
На крају и тебе носим у гроб.
(На крају ти ме испрати у гроб).
Иво Мијо Андрић
Кад се сетим шта сам све прогутао у
животу, не могу да верујем да сам данас
гладан.
Веско Голман