Претходно изабрани нису радили ништа, а ови раде шта хоће.
Атанас Крлевски
А Ф О Р ИЗМ И
* Није лако постати успешан лопов. Треба стећи велико поверење народа.
* Они што имају нешто паметно да кажу не могу да дођу до речи од оних што не знају шта причају.
* Разни људи, разне склоности. Неко воли да јаше коња, а неко народ.
* Глупост је најбоље средство за испирање мозга.
* Народ је усрећио несрећу. Гласао је за њу.
* Није лако живети од нерада, али је још теже од рада.
* Да би се сишло с памети не требају мердевине.
* Наш председник је храбар човек. Он сме да каже и оно чега се паметни стиде.
* Не лупа се у пуне лонце и шерпе.
* Рекао им је све у лице. Оно што воле да чују.
* Осветлили су нам пут за будућност. Поставили су расвету до гробља.
Горан Иванковић
ПАРЛАМЕНТАРАЦ
Чељади моја! Откад је света и века, постојали су оговарачи и преговарачи. Ови први су вам ти који олајаваду и завађаду људе. А преговарачи су вам од њи` здраво бољи, јербо они мириду завађене људе, па чак и државе.
Њихов пос`о није ни мало лак јер има так`и бандоглавих људи. А кад су државе у питању... Политичари су вам кадгод тврдоглавији и од магараца. А дигод нису ни паметнији од њи`.
А кад се нађе паметан преговарач, па му не да да извезе, нег` само он дивани: „ Те ово вам не ваља! Ово вам је, здраво боље и паметније. Ако ме послушате, биће боље и вама и нама.”
То вам је као у шаху. Навалите о`ма` на противника. Поједете му полак фигура, и он нема чиме да се брани. Ондак, шах – мат! И о`ма` је прича завршена.
Е, кад је већ о том реч, сад ћу вам, диванити о баба- Нати... Не, немојте се смејати! Није реч о било каквој баби, ил` боже ме саклони, о некој наџак- баби.
Тамо ди сам се ја родио, то је било оно право банацко село. Онако ушорено, к`о да си лењиром црт`о сокаке. Ту су се сви познавали. А деца су чак знала и чија је која кера. А тек баба- Нату. Та за њу су знали у целом Срезу.
У време кад је почињала ова прича, ондак она није била баба, нег` девојка. И то сам` так`а. А то вам је било пред саму окупацију. Обећа се она тада, Проки, ковачу. А он је био сила од момка. Лепо их је било видити. Ал` није им се дало. Он погибе већ у првим данима рата. Ната дуго није могла да га прежали, па реши да се никада не удаје. Да би бар донекле заборавила на своју тугу, поче да се бави хуманим послом. Да помаже другима, дигод се за то укаже прилика...
И није дуго чекала. Дође и тај проклети рат, који ником добра није дон`о. Дођоше и Немци, а ми смо их већ имали у селу. Ове наше, банацке.
Док се није закувало с отим ратом, лепо смо се с њима слагали. А кад осетише, да је дошло њихово, о`ма дигоше репове и окренуше ћурак. Обукоше швапске униформе, па по читав дан у њима шпацирају сокацима и малтретираду нас. А наш некадашњи комшија Јохан, узе један дан `артију и плајваз, па направи списак комуниста... Ондак, ови прави Немци с отог списка поапсише малтене полак села.
Пошто нас ове наше домаће Швабе прогласише комунистима, Немци решише да нас стрељају.
Видесмо ми да нам је сван`о црни петак! Е, ондак на сцену ступи наша Ната:
2
-Тол`ке сам завађене људе измирила и помогла млогима у невољи... Та нећу ваљда допустити, да нам побију полак села.
Испрси се Ната, онако у пуној снази и лепоти и оде право код немачког комаданта.
Кад дође пред немачку команду, стражар не хтеде да је пусти унутри. Капетан Милер је све то посматрао кроз пенџер своје канцеларије.