“ Jesam, ti znaš da ja to moram! Kažem ti, i ako je bilo jačeg potresa, sve je u
redu, za sada. Očekujemo da će se možda ponovo zatresti, pa zato idemo
napolje. “
“ Dobro, nemoj da se ljutiš, morala sam da te nazovem”.
“ Što bih se ljutio? Ajde, čujemo se, idi spavaj”.
Koliko ga je dirnula njena pažnja, toliko i njihova.
“ Ljudi, veliko vam hvala! Ne znam šta mi bi da tako čvrtso zaspim, ja inače
loše spavam.”
“ Dešava se. Sad se nadajmo da neće doći do novog potresa.” – rekla mu je
komšinica Irena, koja je držala malo dete u naručju, dok je njen muž,
Milomir, išao kraj nje i skoro neprimetno, namignuo Davidu. Ovaj to shvati
kao znak da su njih dvoje shvatili njegovu zabunu i da ga je poziv iz daleka
ubedio da je priča o zemljotresu tačna. Uvideo je da ovaj bračni par nema
problem sa ludilom i da bi trebalo sa njima ponekad da popriča, jer je ovaj
čovek bio novinar u jednom od nezavisnih medija. Doselili su se na sprat
iznad njega, nema više od mesec. I bilo mu je beskrajno žao ostalih. Pričali
su nerazgovetno, nepovezano, uglavnom svi u isto vreme. Isto tako i
napolju. Bilo je mnogo ljudi u parku koji je zajednički za tri zgrade. I tačno
se videla razlika u ponašanju. Oni koji su ćutali i posmatrali sa strane, bili su
još uvek zdravi.
“ Mora da se treslo mnogo, kada je ovoliko sveta napolju. “- obratio se David
mladom bračnom paru, jer su uspeli da se odvoje od ostalih. Žena je
ljuljuškala dečaka koji se polako budio, dok se njen muž približio Davidu i
odgovorio mu što je tiše mogao.
“ Nemoj nas odati, molim te, da smo ti rekli. Bilo na “Radosnoj tv”, pustili
vest o zemljotresu. Zatim i po internetu.“
David se naježi i strese od jeze, neobjašnjivi strah ga je preplavio, kakav
nikada nije osetio.