“Šta ima grad a da nema selo? – pitao se David i slegao ramenima. Ljudi na
selu žive moderno, svi imaju i automobile, odlaze u gradove na posao…Može
biti samo neka zagađenost. Onda smo samo u lavirintu.”
“Znate šta nema selo a što ima grad, kada je u pitanju odgovor sa psihološke
strane? – seti se Marija onoga o čemu je često i sama razmišljala. - Selo
nema buku.”
Njen muž je zabacio glavu i glasno se nasmejao, dok su Bogdan i David bili
iznenađeni dosetkom.
“ Šta ti pada na pamet, da su poludeli od buke?! Ako bi to bilo tačno, nikada
ne bismo uradili ništa!” – šalio se Aleksa dok je žena bila sasvim ozbiljna.
Davidu se ovo nije učinilo tako naivno.
“Buka može da ošteti nervni sistem a da to ne može nijedan lekarski nalaz
dokazati. Deremo se jedni na druge, žurimo, sve je ubrzano i
preglasno…Mada postoji taj izvor odakle se proširilo na ceo svet.”
“ Razmišljala sam o buci dok sam juče posmatrala kako se ponašaju u redu
pred kasom u supermarketu. Ljudi su zaboravili da utišaju i uspore. “
“ Možda mi u nekom pukom nagađanju i pronađemo rešenje. Šta mislite na
satelit? Ali opet postoji pitanje zašo samo u gradovima deluje? Da li je u
svim selima tako?”
“ Za sada znamo da jeste. – odgovori mu Aleksa- raspitao sam se koliko je u
mojoj moći bilo. Što znači, da ljudi u gradovima, koji su imuni na ludilo,
imaju nešto zajedničko sa ljudima koji žive na selu. Odakle da počnemo?
Ispitaćemo iks zrake, ako nema promene, onda mobilne telefone. Samo ne
znam zašto mi sve izgleda kao nemoguća misija, pomozite mi da shvatim.”
David jedva dočeka da je još neko više pesimista.
“ Da me ne shvatite pogrešno… Moguće je da pokušavamo otkriti ono što je
savršeno zataškano i nama nepoznato. Bolje da tražimo rešenje, bar mi koji
smo u Uniji. Moja drugarica mi reče da su počeli meditirati i manifestovati
drugačiju stvarnost, čak i oni koji o tome nikada nisu razmišljali. Zamislite,