“ U pravu si za to . Slažem se da svi na svetu moraju znati da kreiraju sve
svojim osećajima. Mnogi to znaju ili su naučili i shvatili, ali ne primenjuju. “
“ I onda je neko krenuo u direktni rat protiv učenja koje bi tebalo da stvori
lepši svet. Danas imamo ludilo na sve strane.”
“Imamo i svetliju stranu. – podseti ga Aleksa.- Ti ljudi koji su pobegli od
svojih kuća, samo oni znaju koliko im je život bio nepodnošljiv. Ali se nisu
podali da budu kako drugi žele.”
“ Dobro, pristajem. Učlaniću se u grupu Unije a vi dođite u kontakt i u moje
ime.Pitajte šta treba činiti, samo da niko oko ne zna, da ne izgubimo posao.”
Imao je loš predosećaj u vezi posla, kao da jedini veruje da ga može zadržati.
Ostalih troje ispred njega, kao da su očekivali kako će svakog časa biti
proterani.Tog popodneva, kada je završio smenu, zamračio je stan i pokušao
da zaspi, jer mu je sama pomisao na promenu koja sleduje stvarala nemir.
Začuo je dernjavu i bolesno smejanje iznad, u komšijskom stanu, zatim i
neku jurnjavu u hodniku, tv aparati bili su glasno pojačani…
Stigla je poruka od Bogdana. “Učlanili smo se i razmenili smo poruke sa
Englezima. Ponudili smo svoju stručnu pomoć, sve će ostati u tajnosti.
Obriši poruku odmah.”
Mrtvilo od tableta, umor od posla, plus nemir i buka… David je palio
cigarete jednu za drugom i potegao za Vesninim profilom. Video je prelepe
fotografije iz prirode koje je postavljala na svoju vremensku liniju, video je
nju i njene tužne oči…Znao je uzrok patnje, nije to bilo tuđe ludilo ili
izolacija. Svaki put kada bi joj pogledao oči, osetio je tegobu jer je on bio
jedini uzrok.