Danka i Vesna su istražile kuću, obišle su svaku prostoriju. Na prizemlju
nalazio se dugačak hodnik, levo dnevni boravak sa kuhinjom, desno spavaća
soba i kupatilo. Bile su oduševljene što je uglavnom bilo ispunjeno starim
nameštajem, takav one pamte iz svog detinjstva. U dnevnom boravku
nalazio se parket i veliki šareni tepih, zidovi okrečeni u belu boju, veliki
okrugli sto i pet stolica oko njega, sve u braon boji, kauč i na stočiću stari
drveni televizor, što ih je najviše privuklo.
“Da li je moguće?! Sačuvan je televizor stariji od nas dve? “
“ Imali smo isti u kući kad sam bila dete, to je crno bela slika. Ne očekuj da
radi.”
“ Otkud znaš? Na Radanu je svašta moguće.”- odgovorila je Danka više u
šali i uključila televizor u zid. Nije trebalo mnogo da se pojavi slika, pa i
nekoliko kanala na njemu. Crno bela slika sa malo “snega”, ali i to je
izgledalo nestvarno. One su skakutale u mestu, kao kada se deca nečemu
obraduju. Pritiskale su dugmad na spravi i divile se.
“A mi poneli, svako za sobom po jedan tv. Ovaj će nam biti omiljeni.
Hajdemo dalje, da razgledamo kuću, divna je!”
Kuhinja je imala dva šporeta, onaj u kojem se loži vatra i električni,
sudoperu, sve potrebne delove, pa i nešto malo suđa unutra. Kupatilo i
dnevna soba skromno opremljeni, ali isto tako u starim stvarima.
Na spratu su se nalazile tri manje sobe, svaka je imala krevet, ormar, tepih i
parket.
“ Ovde se odgajilo troje dece. Stefanova žena bila je najstarija. Ima sestru i
brata koji su devedesetih otišli u inostranstvo, tako da su roditelji njoj
prepisali kuću. Otac joj je bio učitelj, majka je sejala baštu koju smo videli
iza kuće.Posle razvoda, otišla je u Nemačku kod sestre, i ostavila sve
starijem sinu. Ali takve su im sudbine, i njena deca su napustila Srbiju. “
“Sve odiše nekom toplinom. Imam osećaj da je ovde vladala prijatna
porodična atmosfera.”