sredovečna žena me uslužila, kupila sam osnovne namirnice. Nije me
pitala ko sam, jer je oduvek na Radan planini bilo posetioca. A ja sam
imala ranac na ramenima i baš sam izgledala kao turista. Srela sam još
dobrih ljudi, svako mi je ljubazno poželeo dobar dan, tako da sam
ohrabrena, mnogo. Naišla sam na crkvu koja nosi ime po Svetom Jovanu
Krstitelju, bilo je otvoreno i uđoh u nju, da provedem koji minut unutra. I
to je doprinelo da se opustim, sretoh usput ljubaznog sveštenika koji mi se
osmehnu i klimnu glavom u znak pozdrava. “ Pomaže Bog, dete” “Bog Vam
pomogao”. – uzvratila sam sva srećna i odlepršala u pravcu svoje kućice.
Sada kuvam supicu na šporetu i pržim jaja. Vreme je prekrasno,
zamirisalo proleće na Radanu. Tačno je da se oseća nešto neobično u
vazduhu, ovde su visoke vibracije. Sigurna sam da postoje te magnetne
struje, kakvih nema u svetu mnogo. Ovde osećam da je moje telo hram i u
njemu energetski duh. Sada ja vidim sebe u pravom svetlu.
Još uvek nije primila nijedan poziv od kuće. Nije nedostajala svojoj
primarnoj porodici, nije nedostajala ni čoveku kojeg voli, ni njemu nije
padalo na pamet da je pita kako joj ovde protiču dani. David se rodio sa
stidom od ljudskih osećanja, naročito prema ženama, zaključila je dok je
ulagala trud da se očisti od patnje za njim koji nije zaslužio njenu pažnju
uopšte. Progonili su je dani njegove slabosti, sećala se one ljubavi u
njegovom pogledu, što je nestajalo preko noći, kao da je imao bipolarni
poremećaj. Da jeste, ne bi se ljutila na njega, ovako je patila zbog veštački
izazvane dvoličnosti. Bilo ga je sramota da je voli i da oseti potrebu za
ženom. Toliko je tvrdoglav, da je od sebe napravio depresivca koji ne zna šta
će sa sobom. Nije zaslužila od života da ga sretne, bez obzira ako su
blizanačke duše. Pažnju joj je uzvratio alarm za pristigle poruke. Danka je
odgovorila na dobre vesti o Ivanju.
“ Odlično, to je veliko olakšanje i velika radost, što ćemo biti u blizini sela
gde vlada normala i harmonija. Kada se približimo Radanu, javićemo ti, da
dođeš do crkve, tamo ćemo se naći. Može li?”
“Naravno, jedva čekam da dođete! Samo što nisam uspela da vam nađem
nikakav “smeštaj”.”
“Ne brini se, rešićemo to”. – odgovorila je Danka zagonetno, kao da je
problem već rešen.