privatni životi poznatih ljudi. Lakše je bilo igrati igrice od bavljenja
sportom, žmuriti na sve lepo što postoji. Jednostavno, ludilo se dogodilo
zbog lenjosti.
I to je bio taj Treći svetski rat. Početkom 2020. odjednom se desilo da nigde
nema rata oružjem. Državni mediji i tabloidi toliko su izgubili na tiražu da
su morali smisliti nešto novo - priču kako nam se nešto sprema, samo što
niko ne zna kako i odakle. "Verovatno je opasan ovaj mir u svetu, jer je
svaka tišina, ujedno i tišina pred buru." Političari na Balkanu su se uplašili
mira i počeli su da plaše narod jedan od drugoga, naročito vođe Srba,
Hrvata i Bošnjaka. "Pazite se, eto ih, kreću na nas!" Iznova je počelo
prepričavanje istorije, izbori i stranački sukobi, dok je najbrojnija klasa u
sve tri države, radnička, prerasla u robovsku. Poslodavci u velikim
kompanijama isplaćivali su zaposlenima samo za hleb i ogrev, dok su deca u
školu išla poput prosjaka, pola razreda je učilo iz jednog uđžbenika. Za to
vreme, većina je trpela i ćutala, nadajući se u bolje sutra i samo da ne bude
rata. Ta uteha je navodila robove da ćute, dok su oni koji misle i govore bili
proglašeni za neprijatelje naroda. Pošteni poslodavci bili su šikanirani od
strane vlasti jer takvi nisu bili pogodni. Plaćali su sve veće poreze tako da su
mnogi od njih morali zatvarati svoje radnje. Mediji koji su se bavili istinom
ili lepim temama, proglašeni su za državne neprijatelje ili sekte. Crkve se
nisu odrekle svojih primitivnih tumačenja niti su bilo šta stavili na
razmatranje, dok su pristojni i slobodnoumni sveštenici izbacivani iz
redova. Lekari su tražili da imaju zaradu koju oni sami sebi odrede i da
radno vreme ne bude duže od pet sati dnevno, plus vikend slobodan.
Reditelji su stvarali sve groznije i strašnije filmove, mesta za lepotu više
nigde nije bilo. Lepe i zanimljive knjige retko ko je čitao, dok su se pisci
horora, crne hronike i perverzija, obogatili. U Srbiji su starlete postale
glavne estradne zvezde, punile su hale na svojim koncertima, njihovi hitovi
čuli su se u skoro svakoj kući.
Sredinom 2020. ljudi su počeli da hodaju po krovovima, a bilo je sve više
nagih koji tako izlaze na ulicu, u kupovinu, u šetnju, najnormalnije. Alkohol
i narkotici nisu bili potrebni, ljudi su, jednostavno, poludeli.
Tako se morao i desiti bilo kakav preokret. Manjina koja je sačuvala zdrav
razum, počela se tajno okupljati i stvarati plan da se napuste sva naseljena
mesta i započne život u napuštenim. Tiho pobeći od ostalih i pomoći jedni