Test Drive Analiza salivarne alfa amilaze | Page 10

Sa druge strane, smanjenu aktivnost ovog enzima viđamo kod: akutnog
pankreatitisa sa brzom nekrozom, hepatitisa, teških opekotina, toksemija u
trudnoći, teške tireotoksikoze, trovanja barbituratima i arsenom,
adrenokortikalnog stresa i rekonvalescencije od pankreatitisa.
Stoga je veoma značajno i analiziranje izoenzima amilaze,kako bi se utvrdilo iz
kog tkiva potiče aktivnost.
U humanom serumu se nalaze dva glavna izoenzima, i to oblik P koji potiče iz
pankreasa i oblik S koji potiče iz salivarnih i drugih tkiva. Manji izoenzimi koji se
nalaze u serumu predstavljaju fenotipske oblike ili posttranslacione
modifikacije jednog od dva glavna izoenzima.
Za određivanje koncentracije katalitičke aktivnosti amilaze postoje preko 200
različitih metoda.One se dijele na viskozimetrijske,turbidimetrijske i
nefelometrijske,jodometrijske,saharogene,hromolitičke i fluorescentne
metode. Danas se uglavnom koriste saharogene ,kao i neke hromolitičke
metode.

Kod saharogenih metoda ,glukoza koja se oslobađa iz supstrata određuje se
enzimski pomoću heksokinaze,glukoza oksidaze ili glukozo-6-fosfat
dehidrogenaze.
Hromolitičke metode se zasnivaju na oslobađanju hromogena koji je vezan za
nerastvorljivi polisaharid.
Izoenzimi alfa amilaze mogu da se analiziraju elektroforetski,izoelektričnim
fokusiranjem,hromatografijom na koloni i selektivnom inhibicijom izoenzima.
Nakon elektroforetskog rastavljanja izoenzimi mogu da se otkriju na različite
načine, i to pomoću reakcija koje se primjenjuju za kvantitativno određivanje
aktivnosti amilaze.
Izražavanje rezultata analize za alfa amilazu,zavisi od mnogih faktora ,a pre
svega od izabrane analitičke metode.
Najčešće korištena analitička metoda je u laboratoriji je : a) kolorimetrijska
metoda za određivanje