STRELKO školski list STRELKO školski list br.1 | Page 6
1908/1909. г. због великог броја ђака отворено је још
једно одељење, па му у помоћ долазе учитељица Милева
Вишњићка и учитељ Радивоје Ковачевић. Поповић је у
родном Стрелцу учио децу све до пензионисања 1926.
године. У међувремену Славко Танчић Лаф је завршио за
учитеља. Имао је среће да прво запослење добије у родном
Стрелцу.
Након окупације, већи део Лужнице Немци су уступили
Бугарима, који су у мају месецу успоставили власт.
Почетком септембра довели су своје просветне раднике,
учитеље и професоре, па се настава одвијала на
бугарском језику. Настава на бугарском језику у свим
школама почела је првог септембра 1941. Ученици
основне школе завршили су једну школску годину и
другу до 19. маја 1943, до партизанског напада.
Одмах по ослобођењу Београда и успостављања
Повереништва за просвету у отпочео је рад у школама у
ослобођеним крајевима. Стрелчани су одмах прионули на
посао и поправили школску зграду, тако да је већ у
децембру 1944 г. школа почела да ради.
Прва школа у Стрелцу
Крајем деведесетих година 19 века ђаци основних школа
имали су наставу из следећих предмета: матерњег језика,
рачуна, веронауке, земљописа, историје, цртања, лепог
писања, певања и гимнастике. Поред редовне наставе
ђаци на излетима у ближу и даљу околину, поред игре и
забаве стичу и знања из општег образовања и културе.
Скоро сваке године ђаци стрелачке школе састају се са
својим друговима из суседних школа, обично на
Градишту, брду изнад Стрелца. Поред једнодневних и
забавних излета, школа је имала и екскурзије научног
карактера. Тако је 1897. године организовано путовање у
Ниш, Крагујевац и Београд за све ученике четвртог
разреда у Лужничком срезу. На пут је кренуло око 200
ученика који су имали привилегију да први пут виде
праву локомотиву, вагоне и железничку пругу. Посебно
интересовање показали су обилазећи нишку тврђаву,
споменик Стевану Синђелићу на Чегру и приликом посете
“Ћеле кули”, саграђеној од лобања изгинулих ратника на
Чегру 1809. године. Престоница Србије Београд оставила
је снажан утисак на ђаке. Обишли су Милошев конак и
тополивницу у којој су са великом пажњом посматрали
како се праве – лију топови. По први пут виде велики град,
а посебно им је остао у сећању Калемегдан, поглед на
уливање Саве у Дунав и Ратно острво.