најбоља школа
По ослобођењу од Турака формирани су окрузи и срезови, успостављена је власт и отворене су јавне школе. У Лужничком срезу отворено је 11 школа, у свакој општини по једна. У почетку су отворене школе у Стрелцу, Студени, Злокучанима( Драгинцу), Стрижевцу и Великом Боњинцу.
Настава у стрелачкој Државној основној школи почела је 1. септембра 1879. године у црквеној згради, у којој се одржавала настава и у доба Турака. То је била приземна зграда са једном учионицом и два одељења за потребе учитеља и фамулуса. Врата су била ниска, а прозори мали. Кров је био на једној страни. Званични назив школе био је „ Основна мушка школа“, одобрена од Министарства просвете 27. јула 1879. год.
Ево како је гласио званични извештај о школи упућен Министарству просвете:“ Сељаци добри-школа никаква. Зграда је стара, црквена кућа, ниска, мрачна, унутра окречена, таван црн од дима“.
За првог учитеља у слободној Лужници, у стрелачкој школи, удаљеној 6 сати хода од Пирота, постављен је Илија Радосављевић, питомац учитељске школе, из Леновца код Зајечара. У београдској учитељској школи стекао је солидно знање и био утицајна личност у селу. У Стрелцу је био учитељ до априла 1881. године, а онда је премештен у Пирот. За учитељски рад одликован је Орденом Св. Саве петог реда 1893. године.
најбоља школа
У оцени општег успеха у настави у школама пиротског округа крајем 1883 / 84. школске године, стрелачка школа је била једна од најбољих, са оценом 4,5.
Ево како је изасланик Министарства просвете и црквених дела оценио стрелачку школу: Хришћанска наука 5, Српски језик 5, Црквенословенски језик 5, Рачун 5, Земљопис 5, Историја 5, Познавање човека 5, Јестаственица 4, Лепо писање 5, Цртање 4, Певање 3, Гимнастика 3. Општи успех школе 4,5.
Школа је тада имала 32 ученика. У првом разреду 16, у другом 10 и у трећем 6. У четвртом разреду није било ученика. Понављали су први разред три ђака и други разред један ђак.
Године 1889. надзорник основних школа Панта Ж. Милановић поднео је Министарству просвете следећи извештај о школи у Стрелцу:
“ Школска зграда прилична; може још дуго служити. Налази се у црквеној порти, у близини цркве. Од учила, школа нема: Шрајберове слике и глобус. А од препоручених књига за књижницу( у овој школској години) нема ниједне. Даље, школа нема баште за ђаке; учитељ нема дан ораће земље, већ добија новчану накнаду( 100 динара на годину). Школска је администрација у реду. Школски одбор држао је седнице по закону. Учитељ ма да је оцењен оценом“ добар” није толико спреман да би могао успешно радити у школи са четири разреда-особито у овоме пограничном месту. С тога сам мишљења, да се учитељ из ове школе премести, а на његово место постави други спремнији”.
За писање ђаци су користили таблице и крижуље, а за лепо писање имали су свеске са угледним примерима. Таблице и крижуље( крижаљке) као средство за учење биле су у употрби скоро до другог светског рата. У стрелачкој школи укинули су их брачни пар учитеља Мира и Бранко Ценић 1939. г.
Године 1895. школа је из црквене зграде премештена у зграду власника Ђорђа Станојевића, званог „ Xевгало”, која се налазила поред пута испод данашње куће Чедомира Ранђеловића. Зграда је била ниска и имала је три одељења. У школи је било 46 ђака: у првом разреду 11, у другом 11, у трећем 15 и у четвртом 9 ђака. Ипак, ни ова зграда није била одговарајућа.
На предлог Алексе Поповића, учитеља из Стрелца у пролеће 1897. године изабран је грађевински одбор да се подигне школска зграда. У одбору су били добри домаћини, истакнути људи села. Чланови одбора донели су одлуку да се што пре изради план, обезбеди плац и и да одбор руководи изградњом школе. Плац, величине око 50 ари купљен је од Андона Ристића. Мајсторе за градњу школе погодили су из села Дарковца за 800 динара. Пословођа-предузимач био је неки Богдан. Сав материјал за градњу школе дали су сами сељаци и прикупили потребну суму за исплату мајсторима.
Прве ученике нова школска зграда примила је на почетку школске 1897 / 98. године. Школа је имала две учионице, два ходника, једну канцеларију, подрум и два улаза. Школско двориште било је ограђено са три стране тарабама, а према путу укопаним каменим зидом. У дну дворишта на северној страни били су нужници под једним кровом: један за дечаке, други за девојчице и трећи за учитеља. Испод школске капије покривене бибер црепом, око 1900. године ископан је бунар дубине 14 метара са најбољом водом у околини.
Учитељ Славко Танчић Лаф у својој краткој историји о школи у Стрелцу поводом изградње нове школске зграде забележио је:
“ Алекса Поповић учитељ из Стрелца био је школске 1896 / 97. Његовом иницијативом подигнута је нова школска зграда, али не код цркве где је дотле била школа, него на средини села. Због трошкова око подизања зграде, а више из партизанства почели су неки мештани да оговарају учитељ Алексу зато он оставља Стрелац и одлази у суседно село Студену. Пре него што је напустио родни Стрелац на збору је рекао: „ Подигли сте зграду за школу, али да не мислите да то радите за мене, ево ја одлазим у Студену”.
Први учитељ који је школске 1897 / 98. отпочео рад у новој школи био је Владимир Живановић. Учитељи су углавном становали код познатијих и имућнијих сељака, јер су услови становања били повољнији. Због лоших услова многи учитељи су Стрелац добијали по казни. При одласку говорили су: „ Село је Богу иза ногу“.
Почетком школске 1904 / 05. године учитељ Алекса Поповић се враћа у Стрелац. С јесени на почетку нове