Славко Танчић Лаф- учитељ шаљивџија
Славко Танчић“ Лаф” је једна од знаменитијих личности Стрелца, али и целог среза Лужничког. Био је добро познат и пироћанцима. Он је бард здравог хумора и врцавих пошалица на изворном матерњем језику Лужнице. И д а н а с ж и в и у а н е г д о т а м а и хумористичким бисерима, које нам је још за живота оставио. Рођен је 1895. године у Стрелцу, у имућној сеоској породици. Његов отац био је једно време председник Општине стрелачке. Мајка му је била кћерка знаменитог црвенојабучанина Давида Петковића, познатог трговца и народног посланика за срез трнски 1878. године. Основну школу завршио је у родном месту код учитеља Алексе Ђ. Поповића. Након тога, Славко уписује пиротску гимназију. Први разред је понављао. Други и трећи разред је завршио са добрим усехом. Због корпулентности и рогобусног изгледа, школски другови му дају надимак“ Мечка”. Захваљујући својим несташлуцима и враголијама, стиче популарност не само међу друговима, него и у самом Пироту. Ипак, због тих својих несташлука је и морао је да напусти четвети разред гимназије, да не би био избачен. На молбу оца, Славка је на даље школовање у Ваљеву примио професор Ђорђе Цветковић, син народног посланика Марјана Вељковића, из Масуроваца. У ваљевској гимназији га је затекао Први светски рат. Мобилисан је и као ђак-војник преко Албаније одступао је у јединици железничара. Због ношења митраљеза на рамену преко албанских гудура, један војник родом из села Кијевца назвао је Славка „ мазга“. У вихору рата и повлачењу преко Албаније, као и у изгнансву делио је патње и страдања наше војске. Учествовао је у пробоју Солунског фронта и свим ратним окршајима до коначног ослобођења Отаџбине. По завршетку рата као солунац и са надимком“ Лаф” Славко је наставио ш к о л о в а њ е у С к о п љу и с т е к а о учитељску диплому. Постављен је за у ч и т е љ а у р о д н о м с е л у 1 9 2 2. Управитељ школе био је Алекса Ђ. Поповић,“ Лафов” учитељ из основне школе. Вероватно би Славко“ Лаф”, као и његов учитељ Алекса, провео радни век у р о д н о м с е л у, а л и с е з а м е р и о политичким структурама- није гласао за демократе. По казни је премештен септембра 1936. год. у село Базовик у нишавском срезу. У Базовику је радио до 24. децембра исте године. Захваљујући утицајним људима у Лужници, враћен је у Лужницу у село Кијевац, истурено одељење основне школе у Столу. У Кијевцу је радио све до мобилизације 1941. године. По ратном распореду био је на Дашчаном кладенцу, где је и доживео слом Краљевине Југославије. Када је реч о његовом раду у школама, био је самокритичан. Говорио је како је више волео да се карта, игра шах или домине испред Гачковске меане него да држи наставу у школи. Међутим, његови ђаци, данас зрели људи казују да је, госпон“ Лаф” како су га звали, са очигледном наставом на часовима много допринео да науче многе практичне ствари за живот, које и данас користе. Сваки његов ученик четвртог разреда научио је да калеми воћке најмање на два начина. Својим сељацима често је држао предавања о калемљењу. За практичну наставу, казивао је“ Лаф” захваљује се своме учитељу и колеги Алекси Поповићу, који је био строг, али изванредан педагог и практичар. Ваншколски рад учитеља Славка Танчића Лафа био је разноврстан. Бавио се пчеларством, воћарством, калемљењем, задругарством. Први је у селу почео да гаји пчеле у сандуцима. Волео је да обрађује дрво и прави разне предмете за домаћинство. За школу је направио рачунаљку на којој је обрађивао бројеве до стотице.“ Лаф” се борио и за задругарство па је уз помоћ мештана 1932. год. основао потрошачку Задругу и био њен први књиговођа. У настави није много водио рачуна о правилном говору српског језика, а још мање у разговорима са мештанима. Више се служио локалним дијалектом. Због тога су га критиковали школски надзорници и умањивали му оцену за рад у школи. Чувен је његов штап два до три пута дебљи од обичног штапа на коме је била изрезбарена змија.“ Лаф” га је у шали звао устав. Основне школе у Лужници почеле су са радом у децембру 1944. год. Учитељ Славко“ Лаф” је постављен у суседном селу Студена. У Студени је радио до марта 1945, када је премештен у родни Стрелац, где ради до пензионисања 1. јануара 1954. године. Поред редовних часова у школи“ Лаф” је радио и на описмењавању одраслих и припремању приредби и рецитација у школи. Између два светска рата са ђацима је успешно приказвао комаде“ Кнез Иво од Семберије” и“ Косовка девојка”, не само у селу већ и у другим лужничким селима. Као пензионер редовно је долазио на школске приредбе и уживао посматрајући децу како рецитују, певају, играју и глуме. За 25. мај 1967. године школа је припремила приредбу поводом Дана младости.“ Лаф” је од куће, из засеока Лалешевци, кренуо на приредбу као и сваке године. Судбина му није дозволила да присуствује и ужива у приредби. Умро је у путу на домак села у месту званом Тршевина, код једног жбуна шипурака. Можда у томе има неке симболике!
Славко Лаф( први ред са шеширом) са члановима Студенске земљорадничке задруге