Треће прасе је имало кућу од цигала и било ми је драго да су сви имали кров над главом. Хтео сам да им се извиним за све па сам у шуми, колико сам могао, набрао нешто цвећа да ме не схвате за толико злу животињу. Отишао сам тамо, али они никако нису хтели да разговарају са мном. Био сам упоран пошто ми је било стало да имам пријатеље. Уз све моје покушаје схватио сам да ту нисам добродошао. Отишао сам , помало тужан али шта је ту је. Вратио сам се свом мирном животу знајући да ћу у очима других увек бити страшан и зао вук.
Ана Аман, КТ3