Вук и три прасета из перспективе вука
Вук, у многим случајевима представљен као страшна и зла животиња али кроз ову причу желим да вам покажем ко сам ја уствари.
Ушао сам у већ позне године, извео децу на прави пут и сада са својом женом уживам у идили зеленила ове моје предивне шуме. Многи би рекли: "Уживај, урадио си у животу све сто си желео", али фалило ми је друштво и нека занимација. Жена оде од куће, оде у лов, ја баш и нисам нешто за тај посао тако да сам то увек њој препуштао. Кад она оде ја остајем сам. Тако сам једног пролећног и миришљавог цветног јутра кренуо сам у шетњу надајући се да ћу упознати неког новог и склопити нова пријатељства. Шетајући тако, угледао сам у једном од најлепших делова шуме три прасета. Пришао сам им али, знате и сами, толике приче о вуковима какви су и колико су страсни у свима буде превише предрасуда, па су тако и сва три прасета угледавши ме побегла главом без обзира. Кренуо сам за њима што сам брже могао али одједном су нестали и ја сам одустао у нади да ћу их пронаћи сутра и да им се извиним што сам их на неки начин уплашио. Освануо је нови дан и кренуо сам у потрагу.
Искрено, није ми дуго ни требало, нашао сам прво прасе. Живео је у кућици од сламе. Како сам прилазио кући дунуо је јак ветар и кућа је одлетела. Прасе ме је видело испред и наравно да је помислило да сам то ја урадио, што ме није много изненадило. Отрчао је и кренуо сам за њим. Ушао је у једну лепу кућу од дрвета.