Куц, куц!!!
Драган отвара врата на својој кући од дрвета коју је у скорије време реновирао:
"Хеј Драгане, како си? Шта има ново?"
"Ма ево журим до поште да платим рацуне. Недеља је, а ако
не стигнем данас да платим искључиће ми струју.
"Ех бедак! Је л' имаш можда шољицу уља да ми даш, морам ручак да направим, а фали ми уље..."
"'Ајде уђи у кућу и пронађи сама, ја стварно журим."
"Јеси ли сигуран у то?"
"Ма да, да наравно, што да не? Идем, журим, видимо се!"
"Зашто затуре уље тако негде? Просто немам више идеју где да га тражим. Како ме стомак боли имам гасове од оног пасуља од јуче... Ах, ево га уље, али флаша је празна. Нема везе, отићи ћу до свиње Стеве да ми да ако има.
УПС, ово није требало да се деси... Ја и мој стомак, оде кућа! Морам да бежим док се Драган није вратио.