"Вук и три прасета из перспективе вука"
Некадa девно иза седам мора, планина и гора живела су три прасета, Драган, Жељко и Стева. Мало даље у шумарку живела је вуцица Марина.
Из перспективе вучице:
"Ахх... шта да радим... Хоћу да направим ручак, али фали ми уље. Како бар није радни дан, него проклета недеља, а код нас у селу не ради продавница? Можда мој добри пријатељ Жељко имада ми позајми шољицу уља... Идем до њега."
Пола сата касније:
Куц, куц!!!
Отвара Жељко врата на својој кући од сламе:
"Добар дан пријатељу свињо Жељко, да ли можда имаш шољицу уља да ми позајмиш?"
"Еј Марина, 'ајде уђи у кућу и сама пронађи, требало би
да има ја журим до салаша..
"Јојј!!! То проклето уље, тражим га већ десет минута и нигде га нема, где ми могло да стоји.. Какво је ово хухтање напољу?! Идем да погледам кроз прозор. Неееее па то је торнадо! Ко ће сад размишљати о уљу? Морам да бежим!"
После десет минута:
Погледај кућу на шта личи! Уништена је! Шта да кажем Жељку свињи,а ни уље нисам пронашла?!
Ништа, идем да видим је л' Драган има.