Дуго се причало о томе на кнежевом двору и коначно , пред вечеру , наша кнегиња Милица одлучи да позове Јелену да дође код ње . Нико од нас слуга није знао зашто , само су нам рекли да све припремимо , јер сутра долази једна важна гошћа . Нисам ништа ни хтела да питам , само сам извршавала наређења . Све је било сасвим сређено и добили смо похвалу од кнегиње .
Дошло је и јутро . Ми смо већ одавно били на ногама . Била сам у ходнику када сам зачула да неко куца на вратима . Брзо сам дошла до улаза и имала шта и да видим . На прагу кнежевог двора налазила се главом и брадом Јелена Мрњавчевић . Стајала сам тако и зурила у њу . Одмах сам приметила да је мила , добра и мудра . Испоставило се да је све оно што се причало истина .
Надалеко позната по доброти , памети и мудрости била је Јелена , жена Угљеше Мрњавчевића . Живели су срећно , а најсрећнији су били када им је на свет дошао њихов син , назван по оцу Угљеша . Живели су лепо , све док Јелену није потресла смрт њеног маленог сина . Била је сломљена , али је имала свог супруга као ослонац . Нажалост , убрзо затим , у Маричкој бици губи и њега и остаје сама , скрхана болом што је изгубила своју породицу . Хвала Богу , па је још увек имала своје родитеље који ће јој пружати подршку .
Јелена је дошла на кнежев двор да би подучавала њихове кћери . Приметила сам да гаји љубав према природи и да су , поред тога , књиге нешто што она највише воли . Девојчице су је брзо заволеле , баш као и сви ми . И она се везивала за