Spin&Fly 23 - Biseri Norveškog mora September 2013 | Page 9

Malo kasnije, kada smo se zasitili lova na džigove, pokušali smo da lovimo bakalare i na druge varalice. Na mestu sa velikom dubinom su još jedino kašike davale ulov, a ja sam dobio 5-6 riba na nekoliko težih Lav MD-a, najviše na modele Lav Spoon od 68 mm i dupli Lav Inox od 57 mm. Varalicu sam vodio metar iznad dna, prateći njegovu konturu, lagano, sa naizmeničnim namotavanjem, cimkanjem i puštanjem da tone. Pri lovu na Lav kašike se desio zanimljiv događaj: u dubini sam zakačio bakalara dvokilaša, dovukao ga i kraj njega primetio još veću ribu koja ga prati i pokušava da mu otme varalicu iz usta! Uskoro nas je plima oterala sa odseka, pa smo prešli na jedan dok koji u dužini od oko 20 m ulazi u more, uz relativno plitku vodu oko njega (3-4 m). Mesto nije obećavalo, pogotovo što je na dnu bio čist pesak i mestimično gusta trava, ali smo ipak zabacili. El&Pi šeda na lakšoj glavi sam vodio tik iznad trave, kao da pecam štuke. Brzo se ispostavilo da bakalari koriste travu kao zaklon pri lovu, pa sam uhvatio nekoliko dvokilaša. Ipak, bilo nam je čudno koga vrebaju iz te trave, jer se u bistroj vodi lepo videlo da nema ni ripčeta. Onda smo dobili odgovor: naišlo je ogromno jato malih seia i stalo baš oko doka, gde imaju zaklon od jake struje. Nekoliko bakalara se podiglo sa dna i polako kružilo ispod jata, a onda je jedan silovito ubrzao i protutnjao kroz samo jato, što je bio prizor koji se ne viđa često. Brzo smo se preorijentisali na lov u srednjem sloju, Nani je probao na Z vobler, a ja na Lav Sprintera od 10 cm i dobili smo nekoliko finih riba. Onda je Nani pokušao da ulovi bakalara na metar ispod površine, na MM pilker, koji je zapravo brzotonuća varalica od balze, sličnog oblika kao džerk, samo drugačijeg rasporeda otežanja. Nije dugo trebalo da upiše površinskog bakalara, što je bio zaista redak ulov, a on ga je ponovio još par puta. To vanserijsko pecanje smo prekinuli jer sam ja, otkačinjući bakalara sa Lav Sprintera, uspeo da dobijem debelu trokraku u palac, što je tek hirurg uspeo da izvadi, tako što je proterao udicu na drugi kraj prsta, isekao vrh sa kontrakukom i onda vratio nazad. Bilo je bolno, ali sam već sutradan pecao bez ikakvih posledica. (Za docu kome sam obećao da ću poslati magazin: Tusen takk Dr. Kjetil Loland for god hjelp, og lykke til med stor kveite!) Bakalare smo kratko pecali i na dubokim modroplavim fjordovima, što je bilo veoma zahtevno, ali u prelepom ambijentu. Kristalno bistra voda je skrivala ribe na dubinama od preko 30-40 m, među krupnim kamenjem. Tu smo koristili najteže glave, a čak i na njima je trebalo i po pola minuta da džig odvuku na dno. Udarci su bili konkretni, ali je kontra bila prilično neefikasna zbog velik