Снејк – опасан тип обучен у црно од главе до пете , са црним шеширом на глави који је био украшен плетеном траком од змијске коже – беше надалеко познат револвераш који је у последње време изгубио понешто од своје брзине , стајао је и жвакао дуван , кроз сужене очне капке посматрајући своје такмаце са друге стране мреже . Испред њега беше некаква скаламерија прекривена шаторским крилом – очигледно неко оружје припремљено за окршај код овог ОК тениског корала .
До Снејка је стајао полуиндијанац Увучени Шорц који није изгледао ништа мање опасно . На ногама је имао мокасине и био обучен у старе фармерке . Од паса нагоре био је го , па су његови рустични рељефни мишићи долазили до изражаја и нехотице изазивали страхопоштовање . Имао је нешто дужу косу коју је везао неком апачком марамом да му не смета у току окршаја . Сва његова појава утеривала је страх у кости јер је , онако гибак и мишићав , подсећао на пуму која режи и спрема се за скок , вребајући жртву са неке самотне планинске стене ...
Момак је у руци држао стару шпанску хуману аркебузу – пушчетину са широком цеви у коју је ’ ладно могла стати и тениска лоптица .
– Транкила ... мућаћос ! – рече он , кришом извлачећи доњи део фармерки који се , изгледа увукао на незгодно место . Но , жилави момак Ноле није показивао ни најмање знаке страха . Неколико тренутака он је процењивао снагу противника , а онда је лаганим покретом руке пребацио свој пончо преко рамена . Сад се видело да му је за појасом био заденут тениски рекет .
– Пјер , под клупу – кратко рече Ноле , а куче послушно отрча некуд и неста са терена . Легло је под неку клупу и покрило се ушима . Лагано , Ноле се саже и , концентришући се , поче тапкати ону лоптицу . Један , два , три , четири , пет ... Снејк и Увучени Шорц престадоше бројати Нолетова тапкања , изнервираше се и и дадоше се у акцију . Снејк се иронично насмеја , па се саже , дохвати оно шаторско крило и кратким покретом га збаци са своје скаламерије . На светлости дана се указа ни мање ни више него право правцато хумано топче са отвором цеви тачно по мери тениске лоптице . – Вамос ! – рече Увучени Шорц . Снејк се прихвати пуњења свог топчета , па дохвати једну тениску лоптицу из свог арсенала , стави је у зјапећи отвор топовске цеви и стаде је набијати унутра шипком . Ни Увучени Шорц није стајао скрштених руку . Он узе тениску лоптицу , па је заби у широки отвор своје аркебузе и стаде је сабијати шипком набијачом . Ноле је још увек тапкао лоптицу , концентришући се : – Сто четири ... сто пет ... сто шест ...
Снејк и Увучени Шорц завршише пуњење и са задовољством схватише да Ноле још увек тапка лоптицу . Снејк отпљуну сажвакани дуван . Његовим лицем пређе цинични осмех искусног револвераша навиклог на победе . Увучени Шорц је већ , у мислима , лупио још једну рецку на кундак своје пушчетине .
Једино што беше чудно – онај Кесеџија је све време стајао , не померивши ни трепавицу ... једино што је радио – с времена на време пућкао је димове са оне своје " Хаване ".