Обрачун код тениског ОК - корала
В етар је гонио лоптасте суве жбунове преко голе пешчано-камене пустиње све до малог напуштеног градића из доба Дивљег Запада . Није се чуло ништа осим звиждања ветра и шкрипе старе расушене дашчетине цоларице на којој , избледелим словима беше исписано : " Тенисград ". На средини тог градића , потпуно окруженог немом ветровитом пустињом , видео се тениски терен од црвенкасте шљаке ... Преко средине терена отегла се стара мрежа , ко зна кад разапета ... и висила је сва у дроњцима , препуштена ветру ...
Неке жуте тениске лоптице су се котрљале преко терена , покретане ветром . Крај терена беше велики видео-бим . На њему је писало : " Тексас Опен ".
Беше чудно видети четворицу људи и једно псето који су мирно и не давајући ни гласа од себе стајали на оном тениском терену – изгледало је као да су актери неке чудне , бизарне представе којој се на први поглед не види ни смисао а још мање наравоученије ...
Двојица од њих са оним кучетом стајаху са једне стране терена , а остала двојица насупрот њима – са друге стране терена .
Ноле – високи , мршави жилави тип у пончу , са кожним шеширом на глави мирно је стајао . Чупаво бело пуфнасто куче је седело до његових кожних чизама са мамузама и с времена на време фрктало и кијало од крупнијих зрна шљаке које су му ношене ветром улазиле у осетљиву трагачку њушку ...
До Нолета је стајао верни му пријатељ Кесеџија , звани " Бафало солџер " висок и снажан момак црне пути . На себи је имао избледеле фармерке , карирану црвено-плаву кошуљу какве носе снажне тексаске дрвосече и кратко кожно прслуче од крзна буфала . Момак је зубима грицкао велики " Хавана " томпус , из којег је , с времена на време пућкао , посматрајући ону двојицу људи са друге стране тениске мреже . На глави му је поносно стајао стари прашњави црни полуцилиндар .
Ветар је с времена на време наносио оне суве лоптасте жбунове који су се се у мимоходу , котрљали преко терена , шуштећи . Одједном , оно куче закевта , устаде и ноншалантно се прошета преко половине терена , па са великим задовољством запиша стубић за који је била причвршћена тениска мрежа .
Високи човек у пончу рече : – Пјер ... дедер лоптицу . Куче послушно дохвати зубима једну од лоптица које су се котрљале те је поносно однесе Нолету . Он помилова куче , па узе лоптицу , а онда се усправи и погледа Кесеџију . Поглед који су разменили беше неми договор . Онда обојица погледаше ону двојицу супарника са друге стране мреже . А тамо , са друге стране мреже , стајаху нико други но чувени револвераш Феди звани Снејк и његов друг – а то беше полуиндијанац Увучени Шорц .